Kako nastaje red vožnje: interval, turnus i pauze

Red vožnje na papiru izgleda kao obična lista brojeva: polazak u toliko i toliko, pa sledeći, pa sledeći. Iza te liste stoji niz odluka koje moraju da se poklope — koliko dugo vozilo stvarno putuje, koliko ih ima na raspolaganju, koliko vozača radi tog dana i koliko linija sme da košta.

Evo kako se od jedne trase dolazi do spiska polazaka.

Prvo se meri, pa se planira

Prvi korak nije crtanje satnice nego merenje. Prevoznik mora da zna koliko vozilu stvarno treba od jednog kraja linije do drugog — ne koliko bi trajalo po ograničenju brzine, nego koliko traje u realnom saobraćaju, sa stajanjem na stajalištima, semaforima i gužvom.

To vreme nije jedan broj. Isto rastojanje ujutru u sedam i nedeljom u podne traje osetno različito.

Zašto se vreme vožnje deli po satima

Zato se vreme vožnje razbija na periode: rano jutro, jutarnji špic, sredina dana, popodnevni špic, veče. Za svaki period važi svoje predviđeno trajanje.

Ako se to ne uradi, dobija se red vožnje koji je tačan otprilike dvaput dnevno — prekratak za špic, pa sve kasni, ili predugačak za noć, pa vozila stoje i čekaju.

Interval: koliko često vozila kreću

Interval je razmak između dva uzastopna polaska. On odgovara na pitanje koliko ljudi putuje tim pravcem u tom satu i koliko vozila prevoznik ima da to pokrije.

Na interval utiču:

• broj putnika u datom delu dana

• kapacitet vozila — zglobni autobus prima znatno više od solo vozila, pa isti broj putnika može da se preveze i ređim polascima

• broj raspoloživih vozila i vozača

• koliko linija sme da košta

Zbog poslednje dve stavke interval je uvek kompromis. Gušći red vožnje znači više vozila u saobraćaju, više smena i veći trošak.

Turnus: kako se od intervala dobija broj vozila

Ovde je aritmetika jednostavnija nego što deluje.

Vreme obrta je vreme koje vozilu treba da pređe liniju u oba smera i vrati se na početak, zajedno sa zadržavanjem na okretnicama. Broj vozila potreban da se održi neki interval jednak je otprilike vremenu obrta podeljenom intervalom.

Ako obrt traje sat vremena, a hoćeš polazak na svakih deset minuta, treba ti šest vozila. Za polazak na svakih pet minuta — dvanaest.

Zato produžavanje linije nikada nije besplatno. Svako dodatno vreme obrta traži ili više vozila da bi interval ostao isti, ili ređe polaske.

Raspored koji jedno vozilo sa posadom odrađuje tokom dana zove se turnus. On mora da se uklopi u smene vozača, pauze i vreme potrebno za smenu posade.

Vreme oporavka: zašto vozilo stoji na okretnici

U vreme obrta se namerno ostavlja rezerva na krajevima linije. Ona ima dve uloge.

Prva: ako je vozilo stiglo u zakašnjenju, ipak može da krene na vreme u sledeći krug, pa se kašnjenje ne prenosi kroz ceo dan.

Druga: vozač ima pravo na predah između vožnji.

Ako je ta rezerva premala, jedno jutarnje kašnjenje vuče se do večeri. Ako je prevelika, vozila i ljudi stoje, a to košta. Zato ponekad vidiš autobus kako čeka na okretnici iako je pun putnika — jednostavno nije stiglo vreme njegovog polaska.

Kako se kašnjenje prenosi kroz dan, videli smo u tekstu o koloni vozila; posledice se najlakše prate na stranici same linije, na primer linija 16.

Zašto radni dan, subota i nedelja imaju svoje redove vožnje

Putovanja nisu raspoređena isto tokom nedelje. Radnim danom postoje dva jasna vrha, ujutru i popodne, vezana za posao i školu. Subotom je vrh razvučeniji i pomeren kasnije. Nedeljom je najravnomerniji i najslabiji.

Zato jedna linija u praksi ima tri različita reda vožnje, a neke i poseban za praznike ili školski raspust. Koji red vožnje važi kog dana vidi se na stranici linije i preko spiska stajališta.

Zašto red vožnje ponekad ne odgovara stvarnosti

Red vožnje je plan zasnovan na proseku, a saobraćaj nije prosečan. Udesi, radovi, vreme i praznici pomeraju sve.

Zato ozbiljni prikazi dolazaka kombinuju dve stvari: planirani polazak iz reda vožnje i trenutnu poziciju vozila. Kako se čita razlika između to dvoje, objasnili smo u vodiču.

Česta pitanja

Zašto se red vožnje menja nekoliko puta godišnje?

Najčešće zbog sezone. Školska godina, letnji raspust i praznici menjaju broj putnika, pa se menja i interval. Izmene trasa zbog radova takođe traže novo merenje vremena vožnje.

Sme li vozač da krene ranije od vremena u redu vožnje?

Ne. Raniji polazak je veći problem od kašnjenja, jer putnik koji je stigao na vreme ostaje na stajalištu.

Zašto neke linije imaju polaske samo u špicu?

Zato što van špica nema dovoljno putnika da opravda vozilo i posadu. Takve linije obično dopunjuju osnovnu liniju na istom pravcu u satima najvećeg opterećenja.