Zašto tri autobusa dolaze zajedno, a onda nijedan

Ako često čekaš gradski prevoz, znaš taj osećaj. Stojiš na stajalištu duže nego što piše u redu vožnje, počinješ da sumnjaš da si nešto propustio — a onda naiđu dva ili tri vozila iste linije, jedno za drugim. Prvo je krcato, poslednje poluprazno.

To najčešće nije greška vozača niti nemar dispečera. To je pojava koju saobraćajni stručnjaci zovu grupisanje vozila, a u stranoj literaturi se sreće kao bus bunching. Javlja se u svakom gradu na svetu koji ima gust gradski prevoz, od Beograda do Londona.

Kako uopšte nastaje kolona

Zamisli liniju na kojoj vozila kreću u pravilnim razmacima, recimo na svakih deset minuta. Sve radi kako treba dok se ne desi prvo sitno kašnjenje: duže zadržavanje na stajalištu, zatvoren prolaz, neuobičajeno dug ciklus semafora, putnik koji traži sitninu.

Prvo vozilo sada kasni minut. Zbog tog minuta, na sledećem stajalištu ga čeka nešto više ljudi nego inače — jednostavno zato što su imali minut više da dođu. Više putnika znači duže ulazak, pa kašnjenje naraste na dva minuta.

Na stajalištu posle toga čeka ga još više ljudi. Kašnjenje raste na tri, četiri, pet minuta. Svako stajalište pogoršava situaciju umesto da je popravi.

Zašto vozilo iza njega ubrzava

U isto vreme, sledeće vozilo na liniji ima obrnut problem. Ono stiže na stajališta sa kojih je prethodnik tek pokupio putnike. Zatiče malo ljudi, brzo ih ukrca i kreće dalje.

Kraće zadržavanje znači da vozi brže od predviđenog ritma i polako sustiže ono ispred sebe. Kad se dva vozila jednom nađu jedno iza drugog, teško je da se sama razdvoje: prvo i dalje kupi sve putnike i sve više kasni, drugo ide skoro prazno i stalno mu je za petama.

Zato ih vidiš zajedno. I zato prvo vozilo u koloni uvek deluje prepuno.

Šta pogoršava situaciju

Grupisanje se javlja svuda, ali neki uslovi ga izrazito ubrzavaju:

• Kratak interval. Što je razmak između polazaka manji, lakše je da se dva vozila spoje. Na linijama koje voze na pola sata ili na sat kolona je gotovo nemoguća.

• Špic. Više putnika po stajalištu znači duže zadržavanje i veću osetljivost na svako kašnjenje.

• Sporo ulaženje. Ulazak na jedna vrata i kupovina karte kod vozača množe se sa brojem putnika — svaka sekunda po osobi postaje minut po stajalištu.

• Duga trasa kroz zagušen deo grada. Što linija duže putuje kroz centar, više prilika ima da nakupi kašnjenje.

• Nepredvidive smetnje. Zaustavljena dostavna vozila, radovi, vozilo parkirano na samom stajalištu.

Šta prevoznici rade protiv toga

Problem nije nerešiv, ali rešenja koštaju i traže disciplinu.

Regulisanje na terminusu. Najjednostavnija mera: ako vozilo stigne na okretnicu ranije, zadržava se do predviđenog vremena polaska. Tako svaki novi krug počinje „iz nule".

Zadržavanje u toku vožnje. Dispečer preko GPS-a vidi da su se dva vozila spojila i jedno zadržava na stajalištu da bi se razmak povratio. Putnicima u tom vozilu to deluje besmisleno, ali celoj liniji pomaže.

Preusmeravanje i skraćivanje polaska. Vozilo koje je jako zaostalo može da preskoči deo trase i preuzme sledeći polazak sa drugog kraja linije, umesto da vozi ceo krug u zakašnjenju.

Odvajanje od ostalog saobraćaja. Žute trake, prioritet na semaforima i uređena stajališta smanjuju broj situacija u kojima kašnjenje uopšte nastaje.

Brži ulazak. Ulazak na sva vrata i unapred plaćena karta skraćuju vreme na stajalištu. O načinima plaćanja i tipovima karata pišemo detaljnije na stranici karte.

Šta ti možeš da uradiš kao putnik

Ne možeš da rasteraš kolonu, ali možeš da je iskoristiš u svoju korist.

Ako naiđu dva vozila, uđi u drugo. Skoro uvek je praznije, a na odredište stiže gotovo istovremeno kao prvo.

Ne juri prvo vozilo u špicu. Ako ti pobegne pred nosem, velika je šansa da je odmah iza njega još jedno.

Gledaj razmak, ne satnicu. Na linijama sa kratkim intervalom tačno vreme polaska je manje bitno od toga koliko dugo vozila nema. Red vožnje i trenutne dolaske po liniji možeš da proveriš na stranici linije, na primer linija 26.

Biraj stajalište pametno. Stajališta bliža početku linije imaju stabilniji ritam od onih na sredini trase, gde se kašnjenje već nakupilo. Spisak stajališta sa linijama koje na njima staju je na stranici stajališta.

Česta pitanja

Da li grupisanje znači da linija ima premalo vozila?

Ne obavezno. Više vozila skraćuje interval, ali samo po sebi ne rešava efekat grudve — ponekad ga i pojača, jer se vozila na kraćem razmaku lakše sustignu.

Zašto vozač stoji na stajalištu iako su svi putnici ušli?

Najčešće zbog regulisanja razmaka. Ako je stigao prerano ili preblizu vozilu ispred sebe, čeka da se vrati u predviđeni ritam.

Mogu li aplikacije za praćenje da predvide kolonu?

Mogu da je pokažu kad već postoji, jer prikazuju stvarnu poziciju vozila. Predviđanje unapred je znatno teže, jer zavisi od saobraćaja u realnom vremenu. Kako se čitaju takvi prikazi, objasnili smo u vodiču.