Istorija
Beli dvor je podignut na Dedinju između 1934. i 1936. godine, po zamisli kralja Aleksandra I Karađorđevića, koji je želeo da obezbedi dom za svoje sinove, među njima i prestolonaslednika Petra II. Projekat je vodio arhitekta Aleksandar Đorđević.
Pošto je kralj Aleksandar poginuo pre nego što je zdanje završeno, izgradnju je privео kraju knez Pavle, koji je dvor opremio vrednim umetničkim delima i nameštajem, dajući mu konačan izgled kakav uglavnom nosi i danas.
Nakon Drugog svetskog rata, Beli dvor je decenijama korišćen kao reprezentativno mesto za prijem stranih zvaničnika, a krajem devedesetih, u vreme predsednikovanja Slobodana Miloševića, ponovo je postao aktivno mesto političkih razgovora — tu je 1999. potpisan važan dokument vezan za okončanje sukoba sa NATO.
Arhitektura i značaj
Enterijer Belog dvora odiše luksuzom različitih evropskih stilova: trpezarija je opremljena nameštajem u čipendejl stilu, dok su veliki i mali salon uređeni u duhu Luja XV. Na zidovima se nalaze slike poznatih majstora poput Nikole Pusena i Paola Veronezea, kao i dela srpskog slikara Paje Jovanovića.
Zdanje se nalazi na najvišem brdu Dedinja i zauzima oko 12 hektara u okviru mnogo šireg, 135-hektarskog kompleksa dvorova koji obuhvata i Kraljevski dvor, kuhinju, garažu i podzemne prolaze koji ih povezuju.
Dobro je znati
Beli dvor je i danas dom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i njegove porodice, iako zvanično ostaje u vlasništvu Republike Srbije.
Zbog toga što je i dalje nastanjen, kompleks se ne obilazi slobodno kao muzej, ali njegova pozicija na Dedinju i dalje ga čini jednom od prepoznatljivih tačaka ovog dela Beograda.